НАЈНОВИЈЕ АКТИВНОСТИ

Беседа др Јасне Аврамовић на отварању „Нушићевих дана“

Поштовани учесници 27. „Нушићевих дана“, уважени судрађани, драги пријатељи,

Припала ми је пријатна дужност да кажем неколико речи на отварању овогодишње нушићевске светковине у Смедереву.
Подсетићу да је поводом 120 година година од рођења Бранислава Нушића, сада већ далеке 1984. године, у овој кући културе у којој се и вечерас налазимо, основана  културна манифестација у славу великог комедиографа, са намером да се афирмише његово богато и разноврсно стваралаштво, да се ствара и негује позоришна публика, пре свега младих, као и да се да подстицај локалном позоришном стваралаштву.
Бранислав Нушић, драмски писац, ненадмашни комедиограф, прозиста, аутор чувене „Реторике“, оснивач и управник многих позоришта, писац за децу, новинар, један од оснивача Удружења новинара Србије, дипломата и национални радник, остварио је једно од најзначајнијих дела у српској књижевности и култури.
Рођен је у београдској породици Нуша и на рођењу добио име Алкибијад. Провео је део детињства и школовања у Смедереву, непосредно у близини места на коме се сада налазимо. Кућа му је била 250 метара одавде, а школа на 100. Прве представе путујућих позоришних дружина гледао је у кафани „Зелени венац“, непуних 200 метара одавде, на месту где је сада зграда некадашње штампарије. Прве представе, са својим другарима опијеним позоришном магијом, за које је сам писао текстове, правио костиме и набављао декор, организовао је у башти недалеко од места где се данас налази његов споменик. Непобитна је чињеница да је Бранислав Нушић постао писац и човек позоришта управо овде, у Смедереву. Тиме је ова манифестација природни след игре и заноса, опојног мириса и раскоши позоришних узлета. Управо су се на неким од протеклих „Нушићевих дана“ многа деца опила позориштем и своја животна опредељења усмерила у том правцу креативности и хуманизма. Некадашња деца, из првих година „Нушићевих дана“, доводе данас своје потомке на омиљене представе.
Због трговачке нестабилне судбине, Нуше су се преселиле у Београд, а Алкибијад је завршавао школе и на крају се обрео у Грацу, где је завршио студије права. Осим језика и науке, он се нашао у богатом и изазовном средњеевропском културном врелу и стекао многа велика знања. Немирног духа, а вредан и систематичан, писао је много и добро. Рођен и одрастао у балканском животном колоплету, упознао је људске менталитете и најтананије механизме власти, што му је омогућило да створи непролазну галерију наших нарави.
Увек се радо враћао Смедереву, до краја живота, где је једно време био власник и уредник новина „Смедеревски гласник“.
Многи ликови из његових дела везани су за Смедерево, за књиге о детињству, а наравно и за најзначајније комедије.
„Нушићеви дани“ у Смедереву су једна од најзначајнијих културних манифестација у Србији, на којој је одиграно преко 150 представа, организовани научни скупови, изложбе, разговори, концерти, сатиричне вечери, додељене награде за животно дело највећим глумцима комичарима, награде за глумце вечери, за најбоље представе, објављено је преко 50 књига, значајних и незаобилазних.
Читаво једно нушићевско сазвежђе, покрет смеха, звонког, а кат – кад горког, комедија које су и данас актуелне и живе.
У име свевремености Нушићевог дела, са жељом да проведете лепе тренутке у нашем граду, проглашавам 27. „Нушићеве дане“ отвореним.

Др Јасна Аврамовић, гост Телевизије Смедерево
Да ли Смедереву прети медијски мрак?

Судећи према досадашњој приватизацији градских медија, показало се да локални моћници, њихови  нови власници, могу све. Па и да буду необјективни, малициозни, тенденциозни. Куда нас то води?

До очекиване приватизације Телевизије Смедерево није дошло јер је аукцијска продаја ове медијске куће, која је одржана 29. јануара 2010. године у Агенцији за приватизацију, била неуспешна. Наредна аукција заказана је за април. Да ли ће Телевизија Смедерево бити приватизована и какве ће последице претрпети објективно информисање, питање је које заокупља пажњу како грађана, тако и представника власти. Да ли ће и колико у информативном програму равноправно бити  заступљене све релеванте групације, како политичке, тако и групе грађана које заступају интересе Смедереваца који су им на изборима дали поверење? Судећи према досадашњој приватизацији градских медија, показало се да локални моћници, њихови нови власници, могу све. Па и да буду необјективни, малициозни, тенденциозни. Куда нас то води? Реално је позабавити се тиме, посебно ако знамо да је функционисање досадашње владајуће коалиције у нашем граду доведено у питање. Прете ли нам парламентарни  и медијски мрак?

Др Јасна Аврамовић је о томе говорила у два наврата на Телевизији Смедерево, најпре непосредно пре заказане аукцијске продаје овог медија, 28. јануара 2010. године у емисији „Поводом“.

„Приликом претходног гостовања рекла сам да је то, можда, моје последње појављивање на локалној телевизији и да ће после тога то бити право привилегованих, а себе не видим међу њима.  Очекивала сам да ће тада „пријатељ пријатеља“ купити Телевизију Смедерево и да ће завладати апсолутни медијски мрак. У дневним новинама могли смо да причитамо да неко ко у једном тренутку каже да нема ни један медиј у Смедереву, већ у следећем каже – купио сам све, купићу и ову телевизију. Зато је и оправдана моја сумња у будуће објективно информисање“ – рекла је она.

Једно од питања гледалаца у емисији „Гост седмице“, 11. фебруара 2010. године, било је управо у вези са приватизацијом Телевизије Смедерево:  „Зашто ова медијска кућа  не остане градски јавни сервис, по цену да грађани плаћају претплату“?
Др Јасна Аврамовић рекла је да је локална самоуправа упитила више дописа министарствима енономије и локалне самоуправе, са жељом да Телевизија Смедерево остане јавни сервис.
„За сада нисмо успели да добијемо сагласност за то. Све телевизије морају да буду приватизоване, а да ли ће то бити ове године или неке наредне, остаје да видимо. Градско веће ће упутити још једном апел поменутим министарствима и Агенцији за приватизацију да се дуже од априла ове године, односно на више година, остави Телевизија Смедерево као јавни сервис. Циљ нам је да одложимо приватизацију. Приватизацијом ове Телевизије, која је у власништву свих грађана, највеће последице претрпеће објективно информисање. То се види кроз све приватизоване медије у Смедереву. Више нису оно што су били. Почињу да личе на некакав шоу програм, жуту штампу. То је и нормално. Када неко купи телевизију и када је то његова приватна играчка, може да ради са њом шта хоће. Може да уређује програм према свом нахођењу, може да је претвори у музичку телевизију, али може да буде и инструмент у његовим рукама. Прича да Закон о јавном информисању обавезује власнике медија да морају да буду објективни, да морају да имају одређен број сати информативног програма, културних садржаја, забавног и слично, у Смедереву не стоје. Ми смо екстремни град. Имамо искуство са другим приватизованим медијима у Смедереву. Моје мишљење је да би приватизацијом Телевизије Смедерево  наступило једнострано информисање“ – изјавила је том приликом др Аврамовић.

11. фебруар 2010.

Ми немамо резервни град

„Упрскос распаду владајуће коалиције, Група грађана „Покрет за Смедерево“ жели и има право да ради у интересу града. Такође, имамо право и да пратимо токове и дешавања у политици, иако нисмо политичка странка. Јер, оног тренутка када смо, као група грађана ушли у парламент, почели смо да се бавимо и политиком и никако не можемо да будемо апсолутно аполитични. Због тога пажљиво пратимо ситуацију на политичкој сцени у држави. Видимо да се припрема ситуација за формирање два блока, а наша жеља је да остваримо добру комуникацију са оба, јер само тако, као група грађана, можемо да наставимо да радимо у интересу овог града и његових житеља.  Рекли смо да смо локалпатриоте и да нам је Смедерево императив, рекли смо да други, резервни град немамо. Никако не можемо после овог мандата, или било ког другог, негде да одемо. Просто, Смедерево је наша судбина. Ту смо и не желимо никуда да идемо. Због тога, Група грађана „Покрет за Смедерево“ има обавезу да прати све што се дешава у политичким круговима и да не доноси било какву исхитрену одлуку. Мишљења смо да би и у наредним годинама, без обзира да ли ће то бити са садашњим коалиционим партнерима или неким новим,  требало да наставимо да радимо у интересу града, као што упорно и радимо од доласка на васт.“

28. јануар 2010.